Postapokalipto

The things men never talk about are the things that drive him crazy.


08.07.2017.

Newly born nightbird

Nikada nisam bila noćna ptica a opet ću zaspati tek oko 9 ujutro.

Ne razumijem ljude koji su isključivi: kaže, nikad ali nikad ne bi oprostio/la nevjeru. Pa jel te ikad neko prevario? Nije. Hvala Bogu pa znaš kakav je osjećaj kad doživiš nešto što nikad nisi iskusio. La. Ne kažem da treba oprostiti prevaru ali kad si zaljubljen ili ne dao Bog, voliš, sve ti to okolo izgleda drugačije i milion je okolnosti koje te bacaju u dilemu. Ja sam u suštini za to da se svakome treba dati nova šansa. Jedna. Jedna jedina. Sve poslije te jedne je samozavaravanje i to svjesno.

Kad se mami koja nikad nije radila ni u kakvim preduzeću požališ na dešavanja i uslove na poslu, šta si drugo mogla očekivati nego da ti kaže, sine ne pružaj jezik i odšuti, istrpi, nemoj da ti da otkaz što "odgovaraš", i da te poslije toga zove svako dva sata jer ima još neku mudroliju u vezi situacije da ti doda pošto je svakako u kući povazdan i nema nikakvog posla osim da razmišlja o tebi. Ja znam da nisu sve mame takve ali ove iz mog svijeta su nas odgajale da ne "odgovaramo" nikome otkako su nas rodile, u tolikoj posvećenosti da mi počesto nije ni čudo kad se ne umijem izboriti za sebe.

05.07.2017.

373.

Malo sam precijenila svoju indiferentnost prema onome što sam osjećala. Ne, ne bih mu se javila ni da mi život ovisi o tome, ali ipak razmišljam cijeli dan o činjenici da je izmislio razlog da me vidi a da se to nije desilo slučajno, kako sam mislila.
Razlog da me vidi...a jedva da smo se i pogledali.

Daleko sam ja od indiferentnosti.

05.07.2017.

What dreams may come

Danas sam vidjela stranca kojeg sam ne tako davno zamalo zavoljela. Nije se usudio ni pogledati me, samo me je udostojio drvenim pozdravom i prošao do svog ćoška.
Pomalo me čudi što sam i poslije mjesec dana ljuta jer se ne znam nikad ljutiti duže od tri dana.
Možda ja i nisam ljuta na njega nego na sebe, jer sam na isti način ispala budala dvaput i ne mogu da se pomirim da sam uhvatila takav ritam: sve veće greške u životu pamtim da sam napravila dvaput.

Možda sam ljuta na sebe mada mi se više čini da sam ipak na njega jer dok god sam ljuta, ništa mi njegovo ne nedostaje.

Ljuta sam valjda jer mi je tako lakše da budem dobro. Učinilo mi se da će poći za mnom i reći nešto, neko neiskreno izvinjenje, bilo što, no mala kukavica nema dovoljno velika . za toga a sve i da je rekao nešto, šta onda? Ništa. Od početka je bilo sve uzalud ali što bi se poslušali drugi koji su ti to govorili kad možeš po svom dok ti se samo ne pokaže da su svi bili u pravu i dok ne lupiš glavom o zid. Dvaput.


Noviji postovi | Stariji postovi


Apokalipto sviraju
50529

Powered by Blogger.ba