Postapokalipto

The things men never talk about are the things that drive him crazy.


25.03.2017.

Paranesanične aktivnosti

Već par dana me muči parcijalna nesanica, tačnije nekako otkad je ovako naglo otoplilo: kad zaspim, spavam u komadu sasvim normalno, ali navečer iako sam dobro umorna nema šanse zaspati prije jedan a ujutro nema šanse spavati duže od: 7, pa 6, pa 5 i na kraju se u ova doba probudim, zavapivši za vodom koje u pipama nema. Našla sam u nekoj flaši vodu iz četrdesetprve ali je dobro poslužila jer htijah crknuti od žeđi.

Ja u principu gotovo nikad ne patim od nesanice, osim što se u mnooogo vremena potrefi jedna noć kad se probudim u noći i teško zaspim zbog nekog razloga. I to mi bude mrsko, kud ću sad u ova doba a nikoga mi u stanu. I hajde, kad ne moraš nigdje rano, to se da lijepo pregrmiti ali kad moraš za par sati na posao kao što sam ja jučer morala, to te pomalo isfrustrira jer već znaš da ćeš od dva popodne žmirkati sve dok opet oko jedan iza ponoći jedva nekako ne zaspiš. Kao što se i desilo.

Danas nemam ranih aktivnosti ali opet ću biti down poslijepodne zato što znam da nema više spavanja i jebaji ga sad. Tačno odoh uzeti knjigu, nisam uzela čitati nešto duže od postova, još otkad sam spremala zadnji ispit.

P.S. Like a boss 😎.



23.03.2017.

Odvraćanje pažnje

Ja sam danas skontala šta sam ovako smotana u ovom poslu. Danas sam radila sama, bez kolege prema kojem mi srce tandara, i da samo vidite tog znalca i smirenosti mojih postupaka. Dođe on pred kraj radnog vremena i ja se u momentu pogubim kao niska bisera. Sreća pa je on navikao da uskače tu ko đefnrmen da me spašava pred ljudima pa ne ispadne na kraju katastrofa. Nikako ne mogu da se skoncentrišem oko njega, dobro sam išta dosad naučila.
Ostatak večeri je za istoriju. Ne mogu se više pretvarati da je ovo samo zezancija, nešto smo lijepo i tricky započeli juhuu.

23.03.2017.

Pljunuta ja

Prije nekog vremena, par ljudi mi je reklo da ličim na Katarinu Radivojević mada nemam onolike usne. Jednom davno mi je jedan talijan rekao da imam iste oči kao Branđelina mada je to više bila pickup line, negoli njegovo iskreno mišljenje. Jedna komšinica kaže da je podsjećam na Maju Mundu, mada nemam tamne oči. Jednom mi je neko na bloggeru rekao da podsjećam na anu Ivanović, e tu se nisam bunila. Koliko sam shvatila, osmijeh je taj zbog kojeg ja najviše podsjećam na bilo koju od ovih gore.

Na koga vi podsjećate?


Noviji postovi | Stariji postovi


Apokalipto sviraju
40646

Powered by Blogger.ba